Врсте поступака

ПОСТУПЦИ ПРЕД СУДОМ ПРАВДЕ

Постоји шест најзначајнијих врста поступака према којима делује Суд правде:

1. Поступак по претходном питању (тумачење права) – судови држава чланица ЕУ имају  обавезу да обезбеде доследну примену правних тековина ЕУ. Имајући, међутим, у виду сложеност и садржину правних тековина, врсте правних аката и њихових дејстава, неретко се дешава да судови у различитим државама чланицама различито тумаче одређени правни акт.

Када није сигуран око тумачења конкретне правне тековине ЕУ (а у питању је правна тековина која је релевантна за одлучивање у конкретном случају) суд државе чланице се може обратити Суду правде са питањима везаним за тумачење или додатно појашњење садржине конкретног правног акта. На овај начин се често може открити неусклађеност између појединих правних аката који чине правну тековину ЕУ или неусклађеност националних правних аката са правним тековинама ЕУ. Судови нижих инстанци у државама чланицама имају право (не и обавезу!) да постављају оваква питања Суду правде. Судови последње инстанце у државама чланицама (судови против чијих одлука нису дозвољени правни лекови) су, међутим, обавезни да се обрате Европском суду и да затраже тумачење или додатно разјашњење. На овај начин се обезбеђује уједначеност примене правних тековина ЕУ на територији читаве Уније. Захваљујући поступцима по претходном питању, Суд правде је одиграо можда и кључну улогу у креирању и, касније, доследној примени принципа супрематије комунитарног права (правних тековина ЕУ) у односу на правне поретке држава чланица ЕУ и принципа директног дејства.

2. Поступак против државе чланице – Овај поступак се покреће против државе чланице  због сумње да држава чланица крши обавезе које проистичу из правних тековина ЕУ. Поступак може покренути Европска комисија или друга држава чланица ЕУ. Самом поступку претходи интензивна активност којом стране укључене у поступак покушавају да реше проблем без формалног подношења тужбе против државе чланице. Уколико се ова активност покаже неуспешном, покреће се поступак који може бити окончан пресудом којом Суд правде налази да је држава чланица прекршила своје обавезе. У овом случају се од државе чланице очекује да предузме све неопходне мере да би престала са кршењем обавеза. Држава чланица за коју се докаже да је кршила обавезу која произлази из правних тековина мора одмах предузети мере којима ће исправити грешку.

3. Поступак за поништење правног акта ЕУ – Суд правде има овлашћење да поништи акт који је донела нека институција ЕУ, уколико је тај акт противправан Оснивачким уговорима. Захтев за покретање поступка за поништење правног акта могу поднети Суду Европска комисија, Европски парламент, Савет и, у одређеним случајевима, Европска централна банка и Ревизорски суд. Поступак, такође, могу захтевати државе чланице ЕУ и појединци (правна и физичка лица), под условом да могу да докажу постојање правног интереса за покретање овог поступка.

У оквиру овог поступка Суд је овлашћен да преиспитује правне акте Европске комисије, и Савета, као и акте Европског парламента и Европског савета, под условом да правни акти који су предмет поступка имају правна дејства на трећа лица.

Новине везане за овај поступак, које доноси Уговор из Лисабона, састоје се у: а) могућности Комитета региона да покрене овај поступак ради заштите своје надлежности у складу са Оснивачким уговорима; б) могућности непривилегованих физичких и правних лица да покрену поступак без обавеза доказивања да их правни акт ЕУ, чије се поништење тражи поступком, непосредно и појединачно погађа.

4. Поступак због пропуста – Институције ЕУ, државе и појединци (физичка и правна лица) који су овлашћени да покрену поступак за поништење правног акта ЕУ су, такође, овлашћени да покрену поступак против неке од институција ЕУ која је била у обавези да донесе одређени правни акт, а то није учинила.

5. Поступак за накнаду штете – Институције, државе чланице, правна и физика лица имају овлашћење да покрену овај поступак у случају пропуста или противправног деловања институције ЕУ или њеног особља.

6. Поступак за санкционисање државе – Суд правде има овлашћење да изрекне новчане казне (пенале) држави која одбије да поступи по пресуди Суда правде. У овом поступку значајну улогу игра Европска комисија, која одређује рок држави чланици за поступање по одлуци суда. Уколико се држава чланица оглуши о овако постављени рок, Европска комисија о томе обавештава Суд правде и предлаже му висину новчане казне (пенала) или паушалног износа који држава треба да плати. Уколико Суд правде, након интервенције Европске комисије, утврди да се држава чланица заиста није придржавала његове одлуке, он ће изрећи обавезу плаћање новчане казне или паушалног износа.

 

ПОСТУПЦИ ПРЕД ОПШТИМ СУДОМ

 Поступци пред општим судом се односе на следеће случајеве:

 1. Тужбе које: а) подносе физичка и правна лица за поништење аката институција, посебних тела или агенција ЕУ, а које су упућене овим лицима или се на њих директно и непосредно односе, б) подносе физичка и правна лица против правних акaта која се односе непосредно на та лица, а не подразумевају мере за њихово спровођење, и в) подносе физичка и правна лица због пропуста у деловању институција, посебних тела или агенција ЕУ.

2. Тужбе које подносе државе чланице против Савета у вези са правним актима из области државне помоћи и мера трговинске заштите (damping).

3. Тужбе за накнаду штете коју су проузроковале институције, посебна тела или агенције ЕУ и њихови службеници.

4. Тужбе чији правни основ почива на Оснивачким уговорима ЕУ којима се предвиђа надлежност Општег суда.

5. Тужбе у области интелектуалне својине поднесене против поијдиних тела ЕУ (нпр. против Одељења за заштиту интелектуалне својине).

6. Спорови између институција ЕУ и њихових запослених у вези са радним односима и питањима социјалне заштите – овим питањима се у периоду 2006-2015. бавио специјализовани суд – Европски суд за радне спорове у институцијама ЕУ. Након престанка рада овог специјализованог суда, спорови из ових области су прешли у надлежност Општег суда.

ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ ПРАВДЕ

 Поступак пред судом правде састоји се из две фазе: писане и усмене фазе. За сваки поступак пред Судом правде именује се један судија који представља судију известиоца и један општи правобранилац. Следи преглед најважнијих корака у обе фазе:

 Писана фаза:

1. Странке у поступку подносе писмене поднеске Суду. Поднеске у појединим ситуацијама могу поднети институције ЕУ, институције државе чланице, физичка и правна лица 2. Судија известилац саставља преглед (сажетак) поднетих писмена који предаје главној скупштини Суда, која доноси одлуку о томе: а) у ком саставу ће Суд одлучивати у конкретном поступку, у зависности од значаја и сложености предмета, б) да ли је потребно службено мишљење општег правобраниоца и в) треба ли одржати усмену фазу.

Усмена фаза – јавна расправа

1. Заступници обеју страна у поступку представљају предмет судском већу и општем правобраниоцу. Судско веће може да испитује заступнике, 2. Општи правобранилац подноси своје мишљење на основу писане фазе и представљања предмета уколико судско веће одлучи да је његово мишљење неопходно, 3. Судско веће расправља о предмету и доноси пресуду.

 Поступак пред Општим судом је, у начелу, сличан, с том разликом да већину предмета разматра и о њима доноси одлуку судско веће састављено од три судије, без општег правобраниоца.