Институционални оквир
ЕВРОПСКИ СУД ПРАВДЕ
Лисабонским уговором правосудни систем ЕУ је задржао кључну улогу у: а) контроли уједначене примене правних тековина ЕУ, б) усклађености свих активности које предузимају државе чланице и институције ЕУ које су везане за правне тековине, и в) решавању правних спорова између држава чланица и институција ЕУ које се тичу примене правних тековина. Нови правни оквир ЕУ, међутим, уводи термин Суд правде ЕУ, којим се означава комплетан постојећи правосудни систем који делује на нивоу ЕУ. Европским судом правде ЕУ обухваћени су Суд правде, Општи суд и специјализовани судови. |
СУД ПРАВДЕ
Суд правде се састоји од 28 судија (по један судија из сваке државе чланице ЕУ) и осам општих правобранилаца. Лисабонским уговорoм је предвиђена могућност да се број општих правобранилаца прошири на 11. Избор судија и општих правобранилаца је резултат споразума влада држава чланица. Новина у њиховом избору је везана за формирање посебног већа које се оснива са циљем провере и давања мишљења о подобности предложених кандидата да обављају функције судије или општег правобраниоца. Веће чине бивше судије Суда правде, Општег суда, представници врховних судских инстанци држава чланица и истакнути правници.
Судије и општи правобраниоци се бирају на период од шест година, са могућношћу реизбора. За ову функцију се могу кандидовати само физичка лица чија је независност неупитна и која испуњавају строге услове за избор за највише судске функције у правосудним системима држава чланица ЕУ. Поред тога, кандидати могу бити и истакнути правници (нпр. професори универзитета, научни радници на институтима) који су истакнути правници признате стручности.
Мандат судије може престати редовном заменом, оставком или смрћу судије. Када је у питању оставка, она се у писменом облику подноси председнику Суда који је прослеђује председнику Савета.
Динамика избора судија је организована тако да се на сваке три године делимично мења састав суда (мења се четрнаест судија и четири општа правобраниоца). Након што су изабрани, саме судије Суда правде бирају међусобно председника и потпредседника. Председник суда је надлежан за управљање радом суда. Он, такође, председава расправама и судским већима у појединим случајевима (већање Суда у пуном саставу и рад Великог већа). Потпредседник Суда помаже председнику у његовом раду и замењује га у случајевима када је овај спречен да обавља своју дужност или када је његово место упражњено. Организација Суда, процедуре и врсте поступака дефинисани су Оснивачким уговорима, Статутом Суда и Правилима поступака пред Судом правде.
Суд може да суди у пуном саставу, у Великом већу од петнаест судија, или у већима од три или пет судија. Суд суди у пуном саставу у случајевима предвиђеним Статутом суда (нпр. разрешење члана Комисије који не испуњава услове за вршење своје функције или који је учинио озбиљан пропуст у свом раду, разрешење члана Ревизорског суда). Суд може – у ситуацијама када сматра да му је упућен предмет од изузетног значаја и након што саслуша општег правобраниоца – одлучити да предмет упути Суду у пуном саставу. Суд заседа у Великом већу када то затражи држава чланица или институција ЕУ као странка у поступку. Судска већа од три и пет судија оснива сам Суд. Председнике ових већа бирају судије из својих редова, на период од три године и са могућношћу једног реизбора на ову функцију.
Општи правобраниоци су одговорни за стручно, непристрасно и независно давање мишљења о предметима који су им додељени. Секретар Суда је главни секретар ове институције и одговоран је за рад целокупне судске администрације. Службе Секретаријата Суда правде су под директним надзором председника Суда.
Новина коју доноси Лисабонски уговор је институт помоћника известиоца. Мандат помоћника известиоца се састоји у припреми истраживања и прибављању информација о случајевима који се налазе пред Судом. Помоћници известиоца приликом обављања својих дужности блиско сарађују са судијом известиоцем. За избор помоћника известиоца се, такође, примењују високи критеријуми – неопходне правничке квалификације и доказана независност у раду која је изван сваке сумње.
ОПШТИ СУД
Општи суд (пре Уговора из Лисабона Првостепени суд) чине судије држава чланица ЕУ (најмање по један из сваке државе чланице – тренутно је на дужности 47 судија, с тиме што ће се тај број повећати на 56 до краја 2019. године). Судије се бирају на период од шест година са могућношћу реизбора. Изабране судије међусобно бирају председника на период од три године.
Општи суд нема опште правобраниоце. Ова улога, у изузетним случајевима, може бити поверена самом судији. Општи суд суди у већима од три и пет судија. Судије међусобно бирају председнике тих већа. Председници већа од три судије бирају се на одређено време. Председници већа од пет судија бирају се на период од три године са могућношћу само једног реизбора.
Општи суд може заседати и у великом већу (петнаест судија) када су у питању сложени правни случајеви или када је у питању изузетно важно питање из домена правних тековина ЕУ. Постоје и случајеви у оквиру Општег суда који могу бити уступљени судији појединцу (нпр. у поступцима који се односе на питања која су већ била разрешена устаљеном судском праксом или која су део групе предмета са истим основом одлучивања, а од којих је један већ правноснажно решен).
Општи суд има свој секретаријат који му пружа админстративно-техничку подршку у раду.
СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ СУДОВИ
Лисабонским уговором је омогућено оснивање специјализованих судова. Специјализовани судови су придодати Општем суду. Судије специјализованих судова се бирају међу кандидатима који испуњавају услове за рад у правосудним органима, са доказаном несумњивом независношћу у раду.
Оснивањем и деловањем специјализованих судова додатно се грана и оснажује правосудни систем ЕУ.
Надлежност специјализованих судова се састоји у поступању у првом степену у одређеним областима (нпр. ознака порекла). Најпознатији специјални суд до сада је Европски суд за радне спорове у институцијама ЕУ (Civil Service Tribunal) који је био активан у периоду 2006-2015. година, са надлежношћу решавања радних спорова између запослених у институцијама ЕУ и самих институција.